Zelena Banja Luka

Ono što moram da priznam dragim banjalučanima, jeste da im je grad poprilično zelen, čist i uređen.

Iznenadila sam se tolikom količinom zelenila i uređenošću, moram da priznam.

Ipak, i dalje mislim da je Beograd najlepši grad i pun zelenila (znam da sam subjektiva, ali takva sam ), a to ću im jednom i dokumentovati. E tada će početi prava debata :)

Ovaj deo šetališta, koji se nalazi iza hrama, nedavno je uređen. 

Nekima se ne sviđa ovaj sređeni haos, ali meni je simpatičan. U svakom slučaju lepše je nego što je bilo.

Toliko iz zelene Banja Luke. Mojih pet meseci boravka u ovom gradu bili su prepuni snega i zelenila. 

Još uvek se osećam kao turista, i šetam slikajući ulice i okolinu (i ćevape, naravno). 

Šta je potrebno da bi ste se u jednom gradu osećali kao kod kuće? Da li su to ljudi ili sam grad?

Verovatno i jedno i drugo. Morate grad osetiti svim svojim čulima. Mora da vam prija okolina, lepa arhitektura, uređenost, mirisi užarenog asfalta i sveže pokošene trave u parkovima, hrane koja se sprema po restoranima, i kokica na ulicama. Morate postati deo tih mirisa. Svaki grad ima svoj miris. Drukčiji. Sebi svojstven. Navikavam se na mirise ovog grada. Prija, moram da priznam. Lepo miriše :)

Ljudi su srčani i uslužni. Svaki manji grad ima problem "palanke" i to se oseti kod ljudi. Zatvoreniji su, oprezniji i zaziru od ljudi drukčijih od njih.
Međutim, banjalučani imaju jednu crtu kosmopolita i širine koja mi se sviđa :)

Sajam knjiga u Sarajevu

I tako, krenusmo put Sarajeva. 

Bilo je rano jutro, ja još uspavana i ne spremna za slikanje puta kojim smo prolazili. 

Malo je reći da je bio očajan, da nas je u planinama dočekao sneg, kao podsetnik nadmorske visine. Naravno, meni se odmah zamantalo u glavi a uši se nisu otpušile sve do Sarajeva :) 

Šalu na stranu, put je bio očajan, klizav i prepun odrona. 

Ne moram da pominjem nasilno razbuđivanje kada sam ugledala ogromnu stenu po sred naše trake. Horor!

U svakom slučaju, tim putem se više ne ide. 

Kad smo prošli te silne odrone i sneg, prijalo je pravo razbuđivanje uz kaficu. 

Evo predela gde smo popili kafu. Brrrrrrrrr...

Pred Sarajevom.

Kad živite u Sarajevu, možete imati kuću i na ovakvom mestu. 

Možda se to nekom dopada, meni je bilo zanimljivo samo za slikanje :)

Pogled na grad, u rano jutro kada smo kretali na sajam. 

Jedini snimak grada, koji sa uspela da napravim za tih 6 dana :( Ali, biće ih u junu. 

Centar Skenderija.

Jedan pogled sa štanda. Organizatori se nisu mogli pohvaliti svojim poslom. Ovako je izgledao sajam prva tri dana. Zadnja tri su bila malo bolja, što se tiče posećenosti i prodaje. 

Dakle, nisam imala vremena da fotografišem delove Sarajeva sa sjajnom arhitekturom, 

jer je vremena bilo jako malo. Tačnije, nije ga ni bilo. 

Jedino sam htela da ponovo vidim džamiju iz filma "Valter brani Sarajevo". 

Inače, to je džamija Ferhadija, a tu je negde Bata "Životinjović" branio Sarajevo :)

Toliko, za sada, iz Sarajeva. Biće lepših slika u junu, kada ponovo bude sajam knjiga :)