Home again

Eto, zajedno sa visibakama, slavili smo moj dolazak :)

Madame Piano Franco Masi - Eternal Love

Sadašnjost, Banja Luka

Dakle, šta to Banja Luku čini tako posebnom? Ćevapi, naravno :)

Meni je ovo svakako dovoljan razlog da promenim svoju adresu. 

(ne želim ni da mislim šta će moj verenik uraditi kada pročita ovo) :)

Anči, takođe deli moje mišljenje i oduševljenje.

Tako to izgleda kada se sremice dokopaju dobre klope :)

Jedan lep kafe za odmor i kaficu :)

Tunis / Tunisia 2009

Evo, nisam mogla da odolim ovim slikama prelepog Tunisa. Nije baš proleće, tačnije sredina jeseni je u pitanju, ali u jednoj afičkoj zemlji na Mediteranu i Novembar može da bude prelep, šaren i topao.

Moja želja da posetim Afriku, počela je sa Tunisom. 

Nadam se da će se nastaviti dalje sa Egiptom i Marokom, i tu završiti :)

U svakom slučaju, ovde možete da se odmorite, da obiđete neke od znamenitosti (Sahara, Kartagena i Sidi Bu Said - nadam se da se tako piše), ništa preterano ali odmor je zagarantovan jer imaju prelepe plaže. Ne mogu baš da kažem da sam oduševljena njihovim ulicama gde vas trgovci vuku na sve strane ne bi ste li ušli u njihovu radnju, kao i čistoćom istih ali je kolorit boja u nekima od njih veličanstven. 

Grnčarije ima na pretek.

Doduše, ne znam koliko je sigurno sada ići tamo, ali svakako se treba dobro raspitati.

U iščekivanju Proleća (sa velikim P)

Svakako da je proleće jedno od najlepših godišnjih doba po mišljenju mnogih. Mene, međutim, više označava urođena melanholija boja koje donosi oktobar i jesen. Ipak, evo me kako kontriram sama sebi (o da, znam ja to jako dobro da radim).

Malo veselih boja iz mojih prošlih godina, dok mi sama, ova nova 2012. ne dopusti 

da ovekovečim i njeno proleće :)
P.S. Ova divna orhideja ne pripada meni već mojoj najboljoj prijateljici http://cvetnamesecu.blogspot.com/

Jedan zimski nedeljni dan

Sve je belo...

 Idilično...

I zabavno...

Vejavo...

Fantastično...

Do ovog trenutka...

Kada kreće penjanje...

 I moje muke... 

 Pada mrak, ne na sokake nego na planinuuuuuuuuuuu....

 I konačno stigli na vrh... Mogla sam slobodno da stavim zastavu na svoj lično osvojeni prvi vrh u životu.

 I spuštanjeeeeeeeeeeeeeee... Jupiiiiiiiiiiiii :)

 E za ovo se vredelo smrzavati... Topli čaj u toplom domu :)

Ali ipak, što bi rek`o lala, ko me ter`o (jer ne pitajte za moje jadne napaćene noge nakon četiri sata hoda, i penjanja i penjanja i penjanja, pa tek malo spuštanja) :)

Višnja, happy little dog :)