Sve je belo...
Idilično...
I zabavno...
Vejavo...
Fantastično...
Do ovog trenutka...
Kada kreće penjanje...
I moje muke...
Pada mrak, ne na sokake nego na planinuuuuuuuuuuu....
I konačno stigli na vrh... Mogla sam slobodno da stavim zastavu na svoj lično osvojeni prvi vrh u životu.
I spuštanjeeeeeeeeeeeeeee... Jupiiiiiiiiiiiii :)
E za ovo se vredelo smrzavati... Topli čaj u toplom domu :)
Ali ipak, što bi rek`o lala, ko me ter`o (jer ne pitajte za moje jadne napaćene noge nakon četiri sata hoda, i penjanja i penjanja i penjanja, pa tek malo spuštanja) :)
tako je to kad se sremica odvede na brdo...ne na planinu, nego brdo:))))
ReplyDeletehehehehe... bas :)
ReplyDelete:D Najbolje je bilo kada ste se spustali..hehe
ReplyDeletee te srece, da si samo videla :D
Delete