Rascvetavanje i poni

Prelepa magnolija u našem dvorištu (dvorištu kancelarije verteez, da ne bude zabune), polako odbacuje svoje latice. Obožavam ovo drvo, njene prelepe cvetove i boju istih, ali me rastužuje činjenica da tako brzo odbaci svu tu lepotu. Tačnije, porazi me ona stara narodna da "sve što je lepo kratko traje". Uporno se godinama borim protiv toga, pokušavajući da dokažem, prvenstveno sebi, da ne mora uvek tako da bude u životu. Međutim, poraze me leptiri i magnolija. Naravno, i dalje mislim da je lepota svuda oko nas, ona koja traje mnogo duže i koja nam čini život lepšim i šarenijim, i da je nikako ne treba zanemariti. Treba je negovati i uživati u njoj, a svaku, ovako veličanstvenu, slaviti.

 Deo rascvetale lepote ovog vikenda. Jedna jako slatka vinogradarska breskvica i mamini zvončići.

A ovo je rascvetalo detinjstvo mog komšiluka. Naravno, kao i svakog proleća dvorište iziskuje popriličnu negu i čišćenje, tako da i moje slavi vikende kada mu se posvetim. I tako ja primetim decu iz komšiluka kako šetaju ponija, jašu ga i uživaju u svojim detinjarijama. Ponić uživa u samo njemu znanim. Sa sigurnošću znam da voli da se mazi i slika :)