Rascvetavanje i poni

Prelepa magnolija u našem dvorištu (dvorištu kancelarije verteez, da ne bude zabune), polako odbacuje svoje latice. Obožavam ovo drvo, njene prelepe cvetove i boju istih, ali me rastužuje činjenica da tako brzo odbaci svu tu lepotu. Tačnije, porazi me ona stara narodna da "sve što je lepo kratko traje". Uporno se godinama borim protiv toga, pokušavajući da dokažem, prvenstveno sebi, da ne mora uvek tako da bude u životu. Međutim, poraze me leptiri i magnolija. Naravno, i dalje mislim da je lepota svuda oko nas, ona koja traje mnogo duže i koja nam čini život lepšim i šarenijim, i da je nikako ne treba zanemariti. Treba je negovati i uživati u njoj, a svaku, ovako veličanstvenu, slaviti.

 Deo rascvetale lepote ovog vikenda. Jedna jako slatka vinogradarska breskvica i mamini zvončići.

A ovo je rascvetalo detinjstvo mog komšiluka. Naravno, kao i svakog proleća dvorište iziskuje popriličnu negu i čišćenje, tako da i moje slavi vikende kada mu se posvetim. I tako ja primetim decu iz komšiluka kako šetaju ponija, jašu ga i uživaju u svojim detinjarijama. Ponić uživa u samo njemu znanim. Sa sigurnošću znam da voli da se mazi i slika :)

 

Proleće u mojoj ruci

 Iako, uskoro prošla, zima i nije bila baš onakva kakva ume da bude, to nije ni malo ublažilo moje nestrpljenje za toplim prolećnim danima. Jedini sneg u Sremu bili su dani kada sam i napravila fotografije prošlog posta. I to je bilo sve. Ja se ne bunim. Prija mi toplo, i bilo mi je sasvim dovoljno i ono malo snega koji je pao, malo se zaledio i vrlo brzo nestao sa moje prostrane ravnice. Sasvim dovoljno. I tako sam sa nestrpljenjem čekala tople dane i u Novom Sadu.

 Međutim, ono za čim sam najviše žudela, jeste prelepo drvo magnolije u dvorištu naše kancelarije. Nisam mogla da odolim da je ne slikam, iako još nije potpuno raširila svoje latice. Divna je. Sviđa mi je momenat, kada rano ujutro, još nerazbuđena bauljam ka kancelariji, otvaram vrata dvorišta i ugledam nju. Izmami mi osmeh sa kojim sedam za svoj sto. I tako počinje moj radni dan. Sviđa mi se moj posao :)

 Ovog vikenda, Višnja je uživala u trčanju kroz žito. Već sam pisala koliko to voli. Njeno omiljeno igralište.

Moj dragi Sančo Pasa je na kraju završio na mojoj ruci. Od umora nije mogla da se pomeri. Nepresušan izvor ljubavi i topline. Draga moja kuca :)